Водич

СКИЦА ЗА УМЕТНИЧКУ МАПУ САВАМАЛЕ И ДРУГИ ПОДСТИЦАЈИ
Нова београдска креативност
Модерни сензибилитет града и нове уметничке праксе, нови медији и нове генерације преображавају оронулу и заборављену Савску падину, готово полунапуштену, у најкреативнији кварт српске престонице и овог дела Европе. Разбарушена, рустична, маштовита и неформална, Савамала одлично спаја културу и забаву, креативност и тржиште, старо и ново. Нагласак је на изразито домаћем уметничком изразу, српском и балканском, што у овај „дистрикт културе” привлачи велики број странаца, жељних оригинала а не провинцијалних копија

Пише: Драгана Барјактаревић
Фото: Драгана Барјактаревић, Марија Пирошки


У Културни центар „Град” први пут сам ушла крајем 2009. године. Потпуно скептично, уверена да сам промашила адресу. Ишла сам да купим карте за концерт „Nouvelle Vague” и да ми то није било тако важно, вероватно бих се окренула и побегла из те тадашње Савамале. Држала сам папирић са адресом у руци и нисам могла да повежем културни центар и тај оронули крај. Крај је и даље прилично оронуо. Али дише. Реанимирали су га неки креативни људи.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „ГРАД”

Када су још пре седам година отворили Културни центар „Град”, Људмила Стратимировић и Дејан Убовић вероватно нису ни слутили какав су културни талас покренули у Савамали.
– Сасвим случајно смо изабрали ту локацију. Истраживали смо многе варијанте по целом граду и на крају открили запуштен стари магацин у Улици браће Крсмановић. Општина Савски венац подржала је нашу идеју да отворимо културни центар. И тако, сплетом срећних околности и чињенице да је неко хтео да нас саслуша, нашли смо се у овом крају. Крај нам се допао, јер је близу центра, а опет довољно изолован да бисмо могли да градимо своју причу с људима с којима се по енергији поклапамо – прича нам Људмила.
Савамала се у међувремену доста променила. Отворене су се галерије, хабови, кафеи, ноћни клубови. Међутим, у мору новог садржаја, „Град” је задржао своју аутентичност. Рустика старог складишта, необичне интервенције римејк креативаца, стубови које су осликали Ема Ема Ема и Сретан Бор, Мионине птичице на фасади, малена башта са туфнастим столњацима и црвено-белим фењерима, изложбе и конференције на спрату, у галерији са погледом на реку, несвакидашњи модни детаљи у „Градстору”, „Мода за понети” суботом пре изласка, часови језика, аматерска трпеза на „Деликатесном понедељку”, тек су неки од детаља због чега се воли „Град”, програм толико разноврстан, а ипак савршено доследан.
– Део програма планирамо сами, али доста тога настаје и у сарадњи са уметницима, организацијама, тимовима, музичарима. Без обзира на славу и жанр. Једино нам је важно да одговарају ономе што ми сматрамо за имиџ Културног центра „Град”.

„МИКСЕР ХАУС”

Још једно савамалско културно средиште настало трансформацијом старог магацина. На подручје Савамале „Миксер Хаус” се доселио 2012. године, најпре као фестивал, а потом и као пажљиво осмишљен простор који ће постати стециште дизајнера, музичара, креативаца, сањара о лепшем и бољем Београду. У њему се налазе кафе, простор за концерте, предавања, радионице, представе, дизајн шоп у ком се продају производи дизајнера са Балкана – од намештаја, играчака и гардеробе до вина и гурманских ђаконија. Менаџер „Балкан дизајн шопа” Милош Кузмановић испричао нам је зашто воли свој посао:
– Оно што ја радим овде јесте комуникација са младим надама дизајна, али и са неким прекаљеним именима са балканских дизајнерских простора: Dechko Tzar, Remake, Mooshema Studio, TEN Fingers, Шкрабац, Over, Koba Yagi toys и други. Директан контакт са креативцима, планирање, разговори о новим колекцијама, савети како нешто побољшати, шта изменити, и уживање у заједничком успеху на крају, управо је оно због чега волим свој посао.
Јединствен домаћи дизајн један је од разлога што све већи број туриста свраћа у Савамалу.
– Да ли је у питању бурна историја народа и земаља који се налазе на овако малом простору, или чињеница да је тај простор традиционално раскршће трговачких и уметничких путева, још ми није најјасније, али квалитет и јединственост домаћег уметничког израза више су него очигледни. И то не препознају само овдашњи, већ и све више странаца који се сливају у креативну четврт Београда. Реакције су веома добре, стога мислим да смо на правом курсу и да чинимо нешто заиста добро за нашу уметничку и дизајнерску сцену.

КАФЕ-ГАЛЕРИЈА „ЗАВОД”

У близини „Миксера”, у Улици краљевића Марка број 1 налази се кафе-галерија „Завод”, названа тако јер гледа на поново блиставу фасаду „Геозавода”. „Завод” је мултиконцептуални простор. Током дана ту можете да радите или учите а да вас нико не погледа попреко јер сте наручили тек једну кафу.
– Наши клијенти најчешће су студенти који долазе овде да спремају испите. Наруче једно пиће и седе сатима. То нам не смета, јер волимо што смо у друштву младих људи – објашњава Зара Аудиело, власница „Завода”.
Увече се тај кафе претвара у простор у коме се одржавају едукативне радионице, модне ревије, изложбе, промоције младих музичких продукцијских кућа „и, наравно, журке по којима је Београд препознатљив” – додаје та Италијанка.
– Дошла сам у Београд са другарицом, допала ми се енергија и одлучила сам да останем. „Завод” смо отворили мој брат Лоренцо и ја. Он се бави финансијским управљањем фирмом, ја сам уметнички директор, а мој животни сапутник Љуба руководи свим осталим. Будући да сам ја кустос савремене уметности, „Завод” ми је пружио прилику да радим оно што волим, да се играм и да истражујем креативно наслеђе Београда ослобођено од академских клишеа.
Настанили су се у Савамали зато што сматрају да је то културно чвориште града са добром перспективом за даљи развој, зато што има необично естетику пуну контраста, и зато што окупља млади свет.

ГАЛЕРИЈА „ШТАБ”

Поред „Завода”, у Савамали постоји још једно место које спаја уметност и добар провод. У питању је „Штаб”, лепа градска галерија смештена под сводове Бранковог моста. „Штаб” је отворен у тренутку реактивације целог индустријског кварта Савамале и њене трансформације у дистрикт културе и уметности. То је простор за промоцију младих, неафирмисаних аутора и откривање талената из Србије и околних земаља који су тренутно скривени од очију јавности.
– Најзначајнија манифестација у нашој организацији је Летњи салон Галерије „Штаб”. То је колективна изложба која окупља запажене уметнике млађе генерације. Поред уметника који се изражавају у класичним медијима, сликарству и скулптури, на Летњем салону се представљају и они који раде у новим медијима, као што су аудио-визуелне инсталације и експериментална музика. Посебно смо поносни на изложбе у оквиру „Суботе испод Бранкице”, које у најбољем светлу приказују нашу идеју о новом начину презентације уметности. Нови концепт показује да се уметност и забава и те како преплићу, па је немогуће не удружити их. За људе који дођу суботом на отварања направимо и добар провод, уз најбољу музику из седамдесетих и осамдесетих година. Тако се трудимо да промовишемо љубав и културу, те неке старе добре вредности које су, нажалост, изгубљене у овим чудним временима – кажу у „Штабу”.
Поред Летњег салона и „Суботе испод Бранкице”, у „Штабу” се одвијају и „Арт Драгстор”, „Industrial Design Weekend”, Вински „Штаб”, „Ноћ музеја”, „Миксер фестивал”...

„НОВА ИСКРА”

У Савамали се налази и „Нова Искра”, први coworking простор у Србији и један од првих на јужнословенским просторима.
Coworking је један од главних сектора у оквиру „Нове Искре” и заиста смо поносни на резултате током последње три године. Наши чланови су фриленсери, дизајнери, архитекте, предузетници, консултанти, мање компаније и стартапи. Сви чланови засебно рентирају простор и то је првенствено њихов радни простор, но имамо доста примера сарадње, што је још један од бенефита рада у таквом простору – објашњавају у „Искри”.
Поред основне мисије „Искре” – пружања квалитетног радног простора за креативне професионалце – од оснивања, 2012, до данас ту је одржано и више од две стотине едукативних програма намењених младим дизајнерима и студентима из различитих области дизајна, као логистичка и едукативна подршка од идеје до остварења.
– Наш главни циљ од самог почетка било је јачање овог места као едукативне и истраживачке платформе. Зато стално организујемо предавања, радионице, студијске посете, резиденцијалне боравке. Највише су били заступљени теме и предавачи из домена дизајна, архитектуре, стартапа, бизниса, арт дирекције, комуникацијских стратегија, брендинга, правних и административних питања, интелектуалне својине, оснивања предузећа и других важних тема. Програми су такође усклађивани с темама и областима које су мање или уопште нису заступљене у нашем образовном систему, и та врста предавања и радионица је најпосећенија.

Ово је тек делић онога што лепа савска падина Београда крије иза својих ограда и прозора, само подстицај да се крене у откривање једног дела града који се полако буди, позив да се даље реконструише кроз неке нове креативне приче. Јер Савамала и постоји само онда кад се у њој нешто догађа.


***

Спој старог и новог града
Културни центар „Град” налази се у згради старог магацина из 1884. године. Нови власници преуредили су га тако да се сачува атмосфера старог складишта на обали Саве, али и да се, уз потребне новине, добије савремен мултифункционални простор. На тај начин први пут код нас је један објекат индустријског наслеђа постао центар разноликих културних дешавања.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију